Smokva u Beogradu

Mi­o­drag Jek­nić je us­peo da u sva­koj svo­joj pe­smi do­ča­ra stvar­nost bli­sku stvar­no­sti u ko­joj sa­vre­me­no de­te ži­vi. On vi­đe­nja sve­ta i ži­vo­ta sli­ka i ar­ti­ku­li­še ži­vim je­zi­kom de­tinj­stva, me­rom nje­go­vog smi­sla i raz­u­me­va­nja po­ja­va, pro­me­na, stva­ri i pred­me­ta.br / br /De­tinj­stvo je sa­mo po se­bi, po pri­ro­di svo­joj, po­e­zi­ja. Pe­snik ot­kri­va tu po­e­zi­ju de­tinj­stva, taj za­ča­ra­ni svet du­ha, igre i le­po­te, on sli­kom i zvu­kom re­a­li­zu­je nje­go­vu i re­al­nu i me­ta­fi­zič­ku bud­nost, on u pe­snič­kim tek­sto­vi­ma po­tvr­đu­je sa­mu su­šti­nu deč­jeg po­sto­ja­nja.