Sve po starom

Odlomak:

Neophodno je da se na kraju tunela nalaze svetlost i nebo, ili mesec da ga dohvatim, na kraju voleo bih da tamo bude par ruku da me zagrli, ili lice da mi se osmehne, ili ti da me utešiš.

Iz recenzije:

Mareov roman nije priča o potonuću, on jeste potonuće kao takvo, potonuće koje je moguće dodirnuti, udahnuti, jedna hiperintenzivna razbrajalica, deklamacija iz ravni u kojoj svest nije kadra da registruje bilo šta mimo pseudofilozofskih formula oneobičenih i deformisanih do najopresivnije poezije.

Srđan Srdić