Tri Samoće

Ovo je knjga istancane poetske proze o mestu ispresecanom lomovima, a vazda izvan zbivanja. Zitelji tog mesta, koje se sve do tamo neke osamdesete strane knjiga vodi samo kao Varos, i sami su neimenovani. Zive kao slutnje, jedino im se se strepnje ostvaruju. Bezumlje jos jednog rata na obliznjoj planini pomirljivo pretacu u redovno stanje. Sred krvi, grobova i nepojmljive svireposti, Varosani nastavljaju svoj usporeni hod od trena do trena, i tako vekovima. Jos ce vekova proci, ali u toj varosi se opet nista nece promeniti. Vreme se ceni prozivljenim bolom. Nista posebno: to se podrazumeva, kao i postovanje komsijskog reda i uzajamno ubijanje.Ovo je dakle knjiga koja, smirenom otmenoscu pristupa temi i vazdusastom slikovitoscu iskaza, osvetljava tamnu stranu zivopisnog gradica, ali i sustinu vaskolikog sveta, posto se, na sve vece ubrzanje, ni on u osnovi ne pomera. Ova knjiga je tako nadmocna na svim ravnima, a tako tiha i nenametljiva i sto, iako tek prvenac, dok citaoca vraca na dobro staro umece postenog pripovedanja, u stvari ga izvodi ispred svake dalje pripovesti.