Fotografija
"Promene su korenite i dugotrajne. Sve više će posao generalnog direktora ličiti na najsloženiji posao za koji znam, a to je upravljanje operom. To su vaše zvezde i vi ne možete da im izdajete naređenja. Svaka grupa je posve različita. Dirigent opere ima partituru i svi drugi imaju tu istu partituru. U preduzeću morate da se postarate da se sve različite grupe približavaju da bi proizvele željeni rezultat. To je ključ razumevanja onoga što je pred nama. Ne radi se o tome ko je više ili manje važan, nego ko je za šta važan. Ne radi se o uzdržavanju od izdavanja naređenja, već treba znati kada naređenje treba dati, a kada se prema nekom treba odnositi kao prema partneru."
- poručuje nam Piter Draker.
Decenijama nam Draker nudi nadmoćan uviid u suštinu promena i ukazuje na pravce u kojima teba razmišljati i razvijati poslovanje.
REKLI SU
Piter Draker nudi opažanje trendova i sila koje su na delu u oblikovanju društva današnjice i sutrašnjice kakvo ne samo da nas očarava i podučava nego je i opasno zanemariti ga.
-Walter B. Wriston, bivši predsednik 'Citicorp-a'.
PREDGOVOR
Nekada davno sam zaista verovao u Novu ekonomiju. Bilo je to 1929. godine kada sam bio na obuci u evropskom sedištu jedne od vodećih firmi sa Vol strita. Moj šef, evropski ekonomista, bio je ubeđen da će period prosperiteta Vol strita biti večan; napisao je brilijantnu knjigu pod nazivom Investicija (Investment) da bi „bez sumnje“ dokazao da je kupovina američkih običnih deonica jedan posve jednostavan način sticanja bogatstva. Pošto sam bio najmlađi od svih koji su bili na obuci (nije mi bilo još ni dvadeset godina), dobio sam zaduženje da svom šefu budem pomoćnik pri istraživanju, korektor knjige i osoba zadužena za pravljenje indeksa. Knjiga je objavljena dva dana pre sloma Njujorške berze i nestala je bez traga, kao i moj posao nekoliko dana kasnije.
Tako sam sredinom devedesetih godina dvadesetog veka, nakon sedamdeset godina, bio na poznatom terenu kada je počela sva ta priča o Novoj ekonomiji i stalnom ekonomskom razvoju berze. Izrazi koji su se koristili devedestih godina, nisu naravno, bili isti kao oni iz dvadesetih. Tada smo govorili o „stalnom prosperitetu“ pre nego o Novoj ekonomiji. Ali, razlika je bila samo u izrazima; sve ostalo, argumenti, logika, predviđanja, retorika, je bilo praktično isto.
Ipak, kada su svi počeli da govore o Novoj ekonomiji, postao sam svestan da se Društvo zaista menja, a kako se decenija primicala kraju rasla je i moja svest o tome. Društvo se iz osnova menjalo i to, ne samo u razvijenim zemljama, već možda i više u zemljama u razvoju. Informaciona revolucija je bila samo jedan faktor, verovatno ne i najsnažniji. Demografska kretanja su u najmanju ruku bila jednako važna pogotovo stalni pad nataliteta u razvijenim zemljama za razliku od zemalja u razvoju, koji je vodio do brzog smanjenja broja i udela mlađe populacije i stope sklapanja brakova. Dok je Informaciona revolucija bila samo kulminacija trenda koji je trajao više od jednog veka, smanjenje mlade populacije je bio potpuni preokret bez presedana. Ali postoji još jedan preokret, stalni pad proizvodnje koji treba da stvara bogatstvo i radna mesta i to u meri da je, ekonomski, ona postala marginalna u razvijenim zemljama ali, istovremeno i naizgled paradoksalno, politički sve jača. Došlo je takođe i do suštinske transformacije radne snage i njenog razbijanja.
Ove promene, zajedno sa društvenim uticajima koja je imala Informaciona revolucija, glavne su teme ove
knjige, i one su se već dogodile. Nema povratka, Buduće društvo je već tu.
... Teroristički napad iz septembra 2001. godine bi ovu knjigu trebalo da učini još bitnijom za menadžere, čak i aktuelnijom. Teroristi i reakcija Amerike na njih su iz temelja promenili svetsku politiku. Jasno je da su pred nama godine nemira u svetu, pogotovo na Srednjem istoku. Ali tokom perioda previranja i brzih promena sa kojima se nesumnjivo suočavamo, niko ne može uspešno da upravlja samo zato što je pametan. Rukovođenje i upravljanje jednom institucijom, bilo poslovnom, bilo univerzitetom ili bolnicom, moraju da se zasnivaju na osnovnim i predvidljivim trendovima koji opstaju bez obzira na današnje naslove. Oni moraju da iskoriste te trendove kao prilike. A u te osnovne trendove se ubrajaju i pojava Budućeg društva i njegove nove, do sada neviđene, karakteristike, posebno smanjenje mlade populacije na svetskom nivou i pojava nove radne snage; postojan pad proizvodnje koja treba da donosi bogatstvo i radna mesta; i promena oblika, strukture i funkcije korporacije i njenog najvišeg rukovodstva. U doba velike nesigurnosti i nepredvidljivih iznenađenja, zasnivanje strategija i politika na tim osnovnim trendovima ne podrazumeva automatski uspeh. Ali, ako se tako ne radi, neuspeha, neuspeh je zagarantovan.
Piter Draker
Klermont, Kalifornija
- poručuje nam Piter Draker.
Decenijama nam Draker nudi nadmoćan uviid u suštinu promena i ukazuje na pravce u kojima teba razmišljati i razvijati poslovanje.
REKLI SU
Piter Draker nudi opažanje trendova i sila koje su na delu u oblikovanju društva današnjice i sutrašnjice kakvo ne samo da nas očarava i podučava nego je i opasno zanemariti ga.
-Walter B. Wriston, bivši predsednik 'Citicorp-a'.
PREDGOVOR
Nekada davno sam zaista verovao u Novu ekonomiju. Bilo je to 1929. godine kada sam bio na obuci u evropskom sedištu jedne od vodećih firmi sa Vol strita. Moj šef, evropski ekonomista, bio je ubeđen da će period prosperiteta Vol strita biti večan; napisao je brilijantnu knjigu pod nazivom Investicija (Investment) da bi „bez sumnje“ dokazao da je kupovina američkih običnih deonica jedan posve jednostavan način sticanja bogatstva. Pošto sam bio najmlađi od svih koji su bili na obuci (nije mi bilo još ni dvadeset godina), dobio sam zaduženje da svom šefu budem pomoćnik pri istraživanju, korektor knjige i osoba zadužena za pravljenje indeksa. Knjiga je objavljena dva dana pre sloma Njujorške berze i nestala je bez traga, kao i moj posao nekoliko dana kasnije.
Tako sam sredinom devedesetih godina dvadesetog veka, nakon sedamdeset godina, bio na poznatom terenu kada je počela sva ta priča o Novoj ekonomiji i stalnom ekonomskom razvoju berze. Izrazi koji su se koristili devedestih godina, nisu naravno, bili isti kao oni iz dvadesetih. Tada smo govorili o „stalnom prosperitetu“ pre nego o Novoj ekonomiji. Ali, razlika je bila samo u izrazima; sve ostalo, argumenti, logika, predviđanja, retorika, je bilo praktično isto.
Ipak, kada su svi počeli da govore o Novoj ekonomiji, postao sam svestan da se Društvo zaista menja, a kako se decenija primicala kraju rasla je i moja svest o tome. Društvo se iz osnova menjalo i to, ne samo u razvijenim zemljama, već možda i više u zemljama u razvoju. Informaciona revolucija je bila samo jedan faktor, verovatno ne i najsnažniji. Demografska kretanja su u najmanju ruku bila jednako važna pogotovo stalni pad nataliteta u razvijenim zemljama za razliku od zemalja u razvoju, koji je vodio do brzog smanjenja broja i udela mlađe populacije i stope sklapanja brakova. Dok je Informaciona revolucija bila samo kulminacija trenda koji je trajao više od jednog veka, smanjenje mlade populacije je bio potpuni preokret bez presedana. Ali postoji još jedan preokret, stalni pad proizvodnje koji treba da stvara bogatstvo i radna mesta i to u meri da je, ekonomski, ona postala marginalna u razvijenim zemljama ali, istovremeno i naizgled paradoksalno, politički sve jača. Došlo je takođe i do suštinske transformacije radne snage i njenog razbijanja.
Ove promene, zajedno sa društvenim uticajima koja je imala Informaciona revolucija, glavne su teme ove
knjige, i one su se već dogodile. Nema povratka, Buduće društvo je već tu.
... Teroristički napad iz septembra 2001. godine bi ovu knjigu trebalo da učini još bitnijom za menadžere, čak i aktuelnijom. Teroristi i reakcija Amerike na njih su iz temelja promenili svetsku politiku. Jasno je da su pred nama godine nemira u svetu, pogotovo na Srednjem istoku. Ali tokom perioda previranja i brzih promena sa kojima se nesumnjivo suočavamo, niko ne može uspešno da upravlja samo zato što je pametan. Rukovođenje i upravljanje jednom institucijom, bilo poslovnom, bilo univerzitetom ili bolnicom, moraju da se zasnivaju na osnovnim i predvidljivim trendovima koji opstaju bez obzira na današnje naslove. Oni moraju da iskoriste te trendove kao prilike. A u te osnovne trendove se ubrajaju i pojava Budućeg društva i njegove nove, do sada neviđene, karakteristike, posebno smanjenje mlade populacije na svetskom nivou i pojava nove radne snage; postojan pad proizvodnje koja treba da donosi bogatstvo i radna mesta; i promena oblika, strukture i funkcije korporacije i njenog najvišeg rukovodstva. U doba velike nesigurnosti i nepredvidljivih iznenađenja, zasnivanje strategija i politika na tim osnovnim trendovima ne podrazumeva automatski uspeh. Ali, ako se tako ne radi, neuspeha, neuspeh je zagarantovan.
Piter Draker
Klermont, Kalifornija
Publisher
- Prijavi se ili registruj da pošalješ komentar
Comments