Znakovi pored puta

Iz piščevog predgovora :

’’Ima narodnih priča koje su toliko opštečovečanske da zaboravimo kad i gde smo ih čuli ili čitali, pa žive u nama kao uspomena na naš lični doživljaj. Takva je i priča o ladiću koji je, lutajući svetom, i tražeći sreću, zašao na opasan put za koji nije znao kuda ga vodi. Da se ne bi izgubio, mladić je u debla drveta pored puta zasecao sikiricom znake koji će mu docnije pokazati put za povratak’’.

Odlomak :

’’Reči su za pisca kao vatra i voda u onoj poslovici : dobre sluge, ali zli gospodari. One nas nose i pobeđuju za nas, ali nas, s vremena na vreme, izdaju i odaju. One su naša radost i naša slava; ali postaju naša muka i bruka kad god se desi da napišemo i potpišemo neke reči kao čekove bez pokrića’’.