jeleenadragicevic

19.10.2015 — Силом прилика повриједим се на прелазу годишњих доба. Промјена времена мијења и распоред ствари у мом ормару. И распоред ствари у мојој глави…Цијели дан, ево, слажем књиге. Претурам погледима по старим посветама, заборављеним римама… И пронађем те тако. Једва дишеш, једва постојиш. Затрпан си међу гомилом изблиједелих успомена, усамљен, притиснут заборавом, препуштен на... → Čitaj dalje

19.10.2015 — Својим гласним смијехом надјачавао је и пјесму славуја, рушио планине, надмудривао вјетрове…Био је љепши и од прољећа. Његов поглед био је топлији од сунчеве свјетлости, ријечи њежније од свиле…Ех, тај занесењак! Срљао је у даљине. Нехајно газио преко цвјетних пољана, неопијен мирисом шареног цвијећа које је усправно стајало, чекајући да му се поклони…Шепурио... → Čitaj dalje

19.10.2015 — Слегне раменима кад је питају. Одмахне руком и некуд жури. Заледиле је тешке ријечи, смрзли је сви недосањани снови, охладили дани без љубави. Не жели ништа да каже, не жели ништа ни да памти. Кад бар не би имала шта. И често је питају, и често жури… Изгуби се негдје у непрегледним даљинама да прикрије седеф у очима који би рекао више од иједне ријечи… ... → Čitaj dalje

15.09.2015 — Вјетар улази кроз одшкринут прозор, разноси свуда по соби њене мисли, игра јој се косом. Поглед јој лети на све стране, као да неког тражи. Очи јој сијају као мјесечина… Одједном је мрак. Можда је прегорјела сијалица, можда је искочио осигурач… А можда је само вријеме за спавање. Она сања. Свјетло није потребно да би се сањало! Лелуја се на вјетру њен сан. Испуст... → Čitaj dalje

15.09.2015 — Све чешће те заборавим. Подигне ме јутарње сунце на десну ногу и неуморним корацима прошетам по свим пастелним бојама. Одсједнем на неком облаку и посматрам: живот је лијеп, одјекује смијех, миришу маслачци ношени вјетром… Донесе тај вјетар још понешто. Онда се, на трен, стегну груди као кад им нешто недостаје. Знам да си то ти. Кад год им неко недостаје, помислим да... → Čitaj dalje

15.09.2015 — Даљина ми никад не досади. Вријеме је већ да кренем… Гледаш ме, личим на тебе? Или, можда, ти на мене? Зар је уопште важно. Ко још да броји године испод звјезданог свода. Нисам се поздравила на одласку, па си малчице љут. Био би то, онда, растанак, а зар може да буде лијеп? Знаш да се најдуже памти посљедња слика коју створимо. Зато сачувај осмијех и пољубац од чоколаде. Нем... → Čitaj dalje

25.08.2015 — Кад желим да си ту, ставим Те у пјесму. Ушушкам Те у топле ријечи, топлије од погледа, њежније од додира... Октобарски вјетар пустим да одсвира најтишу мелодију, да по њој ткаш ружичасте сне. Онда Те гледам. Зауставим дах, откуцаје срца, да Те не пробуде. Често Те тако видим, и увијек се питам гдје си, докле си стигао са сновима... Вријеме не доноси ништа. Показало ми је да могу ... → Čitaj dalje

12.07.2015 — Odavno Te nema. Izgubila sam Te negdje između jave i sna. I srce mi više nema isti otkucaj. Koraci mi nemaju isti put. Pogledi su nekako prazniji. Tišina preglasna je. Dušu dajem da zaboravim. I ćutim, predugo Te ćutim! Skrile su se negdje riječi. Ne znam kako da Ti kažem… Ne umijem ni da Ti pišem. Sapliću se moja slova već dugo i od njih uvij... → Čitaj dalje

30.06.2015 — Tvojim imenom pišem najljepše riječi našeg jezika. Ti si: Sreća, Osmijeh, Radost, Zagrljaj, Poljubac, Ljubav… Ti si svaka moja misao. Pravim Te od slova. Biram ona najljepša. Nižem ih u bisere. Onda ih obavijem oko vrata kao šal od najčistije svile. I svi Ti se dive. Žele Te, traže, ali nema cijene! Na moru sam Te pravila od pijes... → Čitaj dalje

Pogledajte ponudu knjižare Korisna knjiga