Bosna je moja velika ljubav i moja povremena bolna mržnja. Bezbroj puta sam pokušavao da pobegnem od nje i uvek ostajao, iako nije važno gde čovek fizički živi. Bosna je u meni kao krvotok. Nije to samo neobjašnjiva veza između nas i zavičaja, već i koloplet nasleđa, istorije, celokupnog životnog iskustva mog i tuđeg, dalekog, koje je postalo moje. Viđena izvana i bez ljubavi, Bosna je gruba i teška, viđena iznutra i sa ljubavlju, koju zaslužuje, ona je ljudski bogata iako i u sebi nesaznana potpuno. Retko je ko bolnije i dramatičnije određen istorijom kao Bosanac. Šta se sve kroz vekove nakupilo u tim ljudima! Osećanje vlastite neodređenosti, tuđe krivice, teške istorije, neizvesne budućnosti, straha od promene, želje za dobrotom i humanošću koja bi se odnosila na sve ljude bez ikakvih ograničenja i čestih razočarenja koja su rađala mržnju. To su veoma složeni i zamršeni ljudi i teško ih je razrešavati po prvom viđenju i po spoljašnjim utiscima.