Stories and Poems
Ulica je moja - ulica smrti.
Gledajući kroz prozor vidim život što nas čeka
vidim svaki tužni odlazak kroz niti čipke bijele
što crnu boju tuge i plač te moj pogled zaogrne..
Mnogi tu sada tiho spavaju
evo spremam se poći i ja,
zaželjeh svima laku noć do novoga dana
kako za koga..
Ako bih pisala pjesmu, napisala bih je o tebi.
Tebi koji se skrivaš u hladu hrastova
i udišeš čisti šumski slavonski zrak Đuke Begovića...
Tebi djetetu prirode..
Tebi bih pisala pjesmu o očima poput žirova
i stasa jablana, o radišnosti seljaka i uma staroga lisca..
O srcu bećara, o osmijehu zlatnih polja..
Želim da sam sa tobom na kraju sveta.
Gde nas ljudi ne poznaju.
Gde ti mogu na glas reći koliko te volim.
Gde te mogu u javnosti bez problema grliti i ne obazirati se ni na šta.
Gde bi ležali na obali mora, slušali šum predivnih talasa i gledali najlepše zrake zalaska sunca.
Kako bi to bila lepa realnost.
I držala bih te za ruku.
I fotografija izbledi vremenom zasto se onda i dalje čudimo zbog naše ljubavi? Sve prodje, tako i je naše "zauvek i iskreno" prošlo, hteli mi to da priznamo ili ne. Nisam ti ja za život u dvoje. Samotnjak sam po prirodi ti to znaš, mada priznajem ukrala si jedan deo mog života i taj deo ti poklanjam neka to bude moje zauvek, a ti ćeš mi reći jednog dana da li je bilo iskreno.
Oči moje,
oči tvoje,
oči strane,
i sve one oči koje trepću
dan za danom,
svakim danom
u jednom krugu očaranom.
Dal’ je to svet novi, i
dal’ je to svet sadašnji ili stari
čini nam se - možda svejedno je...
Svako okce traži, traži
krišom drugi pogled da uhvati.
I kad bi oči zaspale
Познајем твој глас у тихој ноћи
и облик усана, када шапућу...
погледе, к'о мач бритке познајем
и оне снене, одсутне у лутању.
Путовања на твоме челу препознајем
на капцима терет изгубљених ратова
у коси, неко давно време и ветар...
Познајем твоје покрете
И меру твојих дланова на грудима...
твоје дисање... росу на рамену
Ispijam čašu crvenog vina
u lepoj kristalnoj čaši,
uzivam dok pijem vino,
sa zadovoljstvom nazdravljam.
Čaša crvenog vina
je kao boje krvi,
slatko vino i crvene usne moje
ispijaju lagano čašu crvenog vina.
Dama koja nosi crvenu haljinu
sa crvenom torbom u ruci i
crvenim ružom na usnama,
kao boje crvenog vina,
Tiho pa tiše
šulja se gradom
dok nečujno drveće sniva
maglom obavijena
jesen je došla
u kutku sjene se skrila..
Skriva se skriva
Zima je prati
na korak do dva do nje,
tiho sve tiše
šulja se gradom
dok snijeg ju ne zavije.